Prijavi se | Registruj se

Aktuelnosti | 2018-11-09 15:25:01

Auto servis 2046. godine

Auto servis 2046. godine

Samo 25 godina nakon pojave prvog automobila u Nemačkoj 1886. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama je bilo još uvek čak 25 miliona konja koje će uskoro zameniti novi vid prevoznih sredstava. Toliki broj konja pratila je ogromna industrija. Samo za izradu potkovica godišnje je trošeno gvožđa dovoljno za izradu 60 hiljada automobila po tadašnjoj tehnologiji. Milionske cifre vrtele su se i oko proizvođača kočija, amova, sedala, kolara.

U štalama je radila armija ljudi, a impozantan je bio i broj ljudi koji su samo u recimo New York-u, tada gradu od 6 miliona ljudi, čistili ulice od svega što su konji ostavljali za sobom.

            Za samo nekoliko godina kompletna slika se drastično promenila. Pojavom novog vida transporta pojavile su se i potpuno nove grane industrije, a mnogi koji se na vreme nisu prebacili na nove trendove ili su bankrotirali ili ostali bez posla. U veoma kratkom roku jednu tada veliku industriju, od koje su zavisili milioni ljudi, zamenila je potpuno nova i za kratko vreme postala jedna od najunosnijih na svetu.

            Da li je vreme da naučimo neke lekcije iz istorije? U poslednjih par decenija automobilska industrija prolazi kroz velike promene, a čini se da u narednim dekadama najveće promene tek predstoje. Hibridni automobili su postali svakodnevna pojava, električni automobili su sve češća pojava na ulicama velikih gradova, a sudeći po napretku njihove tehnologije (i padu cene proizvodnje) logično je očekivati da će u narednim godinama zauzimati sve veći deo tržišta. Autonomna vozila se polako pojavljuju u svakodnevnom životu a zakonska regulativa se polako prilagođava njima.

            Postavlja se pitanje, kako će sadašnji servis izgledati za par desetina godina i da li će imalo ličiti na sadašnji.

            Dok god bude automobila na putevima (ma kako oni izgledali) biće i potrebe za auto servisima, mada će sasvim sigurno sam servis pretrpeti mnogo promena. Sa pojavom novih visokih tehnologija, koje preuzimaju primat nad savremenim automobilima, verovatno će se smanjiti broj malih i porodičnih servisa koji rade sve, nestaće poslovi koje vlasnik sam može da obavi, a povećaće se broj specijalizovanih servisa koji će biti deo neke veće franšize ili servisnog koncepta.

            Ko će i kako raditi u tim servisima? Osnova svakog servisa danas je mehaničar. Mehaničar će i dalje biti potreban, mada će njihov broj u servisu i obim posla biti značajno smanjeni. Sa nestankom klasičnih mašinskih sklopova kao što su motor, menjač, reduktor i radno polje samog mehaničara će biti smanjeno, a njihov broj i značaj redukovani. Potreba za auto-električarima će biti veća, ali će njihov opis posla biti drugačiji. Mnogi klasični sistemi na današnjim automobilima (pre svega sistemi za startovanje i punjenje) već danas polako izlaze iz upotrebe a zamenjuju ih sistemi koji rade na visokim naponima. Mogućnost rada na nisko- i visokonaponskim sistemima je već sada potrebna, a poznavanje sistema kontrole i upravljanja ovim sistemima postaje obaveza. Elektroničar će verovatno biti sastavni deo tima, i to elektroničar koji će moći da vrši popravke i dijagnostiku štampanih ploča, mikročipova, MOSFET-a i sl. IT stručnjak postaće jedan od najbitnijih činilaca svakog servisa. Sve ono što trenutno obavljaju vakuum, poluge, razni ventili preuzima software. Snalaženje sa kompleksnim računarskim sistemima u vozilu i sa različitim platformama i aplikacijama zameniće mnogo toga što danas radi mehaničar. Daljinski update software-a na vozilima će biti deo svakodnevnog posla. Posao dijagnostičara će se takođe značajno promeniti. Za očekivati je da će se možda i najveći deo dijagnostike obavljati van servisa, odnosno daljinskom komunikacijom direktno sa vozilom. Upravo ta daljinska komunikacija pametnog automobila sa servisom biće jedan od najvećih izazova malih servisa. Automobil će biti u stanju da sam kontaktira servis čim se pojavi neki problem. Prodavci automobila će koristiti ovu funkciju da vežu kupce za svoj servis nuđenjem ugovora o održavanju i daljinskoj podršci. Veliki problem malih servisa će biti pariranje ovoj usluzi. Dobar servis, odnosno dobar dijagnostičar će pratiti u realnom vremenu parametre sa vozila i predviđati moguće probleme, tako da će moći da reaguje preventivno pre pojave kvara. Osim potrebe za odgovarajućom opremom, pojaviće se i potreba za dijagnostičarima širokog spektra znanja (ili za timom dijagnostičara) koji će biti u stanju da daljinski reše raznovrsne probleme. Servisi će takođe morati da obezbede dovoljan broj mobilnih ekipa, koje će na poziv automobila ili vlasnika moći da intervenišu na terenu. Takva mobilna ekipa će morati da ima mnogo više sposobnosti i alata nego danas, kada se većina problema koji zahtevaju ovakvu intervenciju svode na pokretanje akumulatora ili sistema za gorivo. Tu će u prednosi opet biti servisi koji su deo nekog većeg sistema, iz prostog razloga što mogu da pokriju  veći prostor i da ulože u skupu opremu. Rezervni delovi će se sa jedne strane lakše nabavljati, zbog sve većeg ukrupnjavanja u automobilskoj industriji, ali će zato posao sa njima u servisu više biti stvar logistike. Mada će broj različitih komponenata u pogonskom sistemu biti manji, a ti sistemi skoro pa uniformisani, naknadna kastomizacija vozila i velika količina sistema za zabavu, rad i komunikaciju (posebno u autonomnim vozilima) značajno će otežati posao. Dostava delova u najkraćem roku putem dronova ili specijalizovanih dostavnih autonomnih malih vozila (odštampanih na 3D štampaču?) od referenta za delove napraviće logističara i “kontrolora letova”. Još jedan standardni profil u današnjem servisu će postati više logističar nego bilo šta drugo. Prijemni referenti će sve manje posla imati u direktnom kontaktu sa ljudima a sve više u virtuelnom svetu. Automobil će sam zakazivati, pre svega redovne servise na osnovu algoritma u software-u, a verovatno da nije daleko dan kada će se autonomni automobil sam pojaviti na vratima servisa radi redovnog ili vanrednog održavanja. Komunikacija sa strankama će se održavati preko on line radnog naloga kakav danas koriste mnoge IT kompanije. Čim se obavi prijem vozila i upišu podaci u radni nalog, vlasnik vozila dobija obaveštenje i preko on line platforme može da prati tok servisa. Kada sam servis unese svoj nalaz ili trebovanje delova, vlasnik to prati u interaktivnom random nalogu.

            Ono što se još postavlja kao pitanje je i ko će biti vlasnik automobila? U velikim gradovima je sve češća pojava deljenja automobila (share ride), odnosno sistema gde se auto koristi samo za prevoz od jedne do druge stanice gde stoje parkirani share ride automobili. Po završetku vožnje vozilo se parkira a preuzima ga neko drugi. Na najbližoj stanici ponovo se uzima automobil za novu vožnju i tako dalje. Možda prijemni referent ne samo da neće komunicirati sa ljudima direktno, nego će u ovakvom slučaju komunicirati sa kompjuterskim sistemom koji nadgleda održavanje i raspoloživost share ride automobila. 

Možda mi i nećemo videti ili doživeti da vidimo sve ove promene na delu, ali naša deca sigurno hoće i treba ih spremati na takve promene. Na kraju krajeva, auto servis je uslužna delatnost koja treba da se prilagođava promenama na tržištu i da iz njih izvuče najviše. Kada nastupi zlatna groznica, velika većina kopača zlata izgubi novac, ali ga zato zarade oni koji prodaju i popravljaju opremu za kopanje.

Auto servis 2046. godine

BLOG

23
Februar

autoservisi.co.rs

Spremni za odličan start?

Auto serviseri okupljeni na jednom mestu?! Da, super ideja!

pročitaj više +

KURSNA LISTA

KONVERTOR VALUTE

©Copyright 2018. All rights reserved designed & developed by digital3md