| 2015-01-18 17:37:13

Evolucija četvorotočkaša

Iako je starogrčki pesnik Homer bogu vatre i kovačkog zanata Hefestu pripisao da je tvorac prvog vozila sa tri točka koje se samo kretalo, motorna kočija Karla Benca iz 1886. godine zvanično je prvi proizvedeni automobil. Među mnoštvom proizvoda i izuma XX veka, mesto za jedan od onih koji su drastično uticali na izgled sveta danas (pa i nas samih) rezervisano je i za automobil. Mada se mnogi ne slažu sa tom činjenicom, kao zvaničan rođendan automobila uzima se 29. januar 1886. godine, kada je Zavod za patente iz Berlina pod rednim brojem 37435 zaveo patent Karla Benca koji se danas smatra prvim motornim vozilom. Pojam vozila (kočije) sa sopstvenim (neživotinjskim) pogonom prisutan je mnogo duže, tako da na primer još Homer u Ilijadi daje Hefestu, bogu-izumitelju, ulogu tvorca “samopokretnog, bogovima poslušnog” vozila na tri točka. Neki će verovatno reći da su sami bogovi poslali automobil smrtnicima da sebi ubrzaju i olakšaju život, ali i zagade planetu na kojoj žive. Sam podatak da je još u Homerovo vreme čovek zamišljao spravu koju danas zovemo automobil govori da je razvoj ovakvog proizvoda bio dug proces akumulacije parčića sticanih znanja velikog broja ljudi tokom toliko dugo vremena, te da je zbog toga jako teško reći ko je i kada izmislio automobil. Mnogo ranije od pojave prve bučne i spore kočije bez konja pojavilo se ime koje danas koristimo. Još u XIV veku italijanski slikar Martini je napravio skicu kočije sa 4 točka pokretane ljudskom snagom preko propelera i nazvao je - ne po svom imenu, kako su nalagali običaji tog vremena, već složenicom sastavljenom od grčke reči auto (sâm-sâmo) i latinske mobile (kretanje). Ma koliko ova reč delovala logično i jednostavno, malo je nedostajalo da usvojeni nazivi budu kvadricikl (predlog Henrija Forda 1896), motorcikl (Chicago TimesHerald 1895), motorna kočija (braća Duryea 1895) ili rogobatni „oruktor amfibolos“, kako je Oliver Evans prijavio svoj patent parne kočije 1792. godine. Bez obzira na neslaganje mnogih - a posebno Francuza i Italijana - da Karl Benc ponese laskavu titulu tvorca automobila, njegov patent i način razmišljanja prilikom gradnje “motorne kočije” je ono što ga je značajno izdvojilo od svojih prethodnika, ali i savremenika. Dok su svi, uključujući i drugog velikana automobilske istorije Gotliba Dajmlera (koji je u isto vreme samo 100 kilometara daleko od Benca pravio svoju verziju “motorne kočije”), pokušavali da na postojeću kočiju nadograde motor koji će zamenjivati konja, Karl Benc je želeo da napravi kočiju sa motorom koji će biti njen sastavni deo, tako da je sam konstruisao i napravio kočiju na tri točka. Zanimljivo je i da Karl Benc i Gotlib Dajmler, koji su se bavili istim poslom u isto vreme i na istom mestu, nikada nisu sarađivali - čuvena firma DajmlerBenc osnovana je tek nakon Dajmlerove smrti. Nekoliko meseci nakon što mu je prihvaćen patent, Karl Benc je 2. jula 1886. godine u okolini Manhajma izveo prvu javnu probnu vožnju. Naravno da je bučna i spora mašina izazvala nevericu i iznenađenje okupljenih radoznalaca, koji verovatno u tom trenutku nisu shvatali da prisustvuju stvaranju istorije. Bencovu „kočiju” pokretao je jednocilindrični četvorotaktni motor zapremine 984 ccm, smešten horizontalno iznad zadnje osovine. Ovaj motor je razvijao 0.9 KS pri 400 o/min, što je bilo dovoljno da „kočija“ razvije brzinu od 15 km/h.

BLOG

23
Februar

autoservisi.co.rs

Spremni za odličan start?

Auto serviseri okupljeni na jednom mestu?! Da, super ideja!

pročitaj više +

KURSNA LISTA

KONVERTOR VALUTE

©Copyright 2017. All rights reserved designed & developed by digital3md